Marina Kirichenko
Na portalu Zmaj info pokrenuli smo novu rubriku “Pitajte me o Ukrajini“, koja je posvećena raznim aspektima Ukrajine i njenih građana. Ova kolumna koju će dalje voditi uz vašu pomoć Marina Kirichenko obuhvatit će teme poput života u Ukrajini prije i nakon ruske invazije, dinamike rata, kao i iskustva Ukrajinaca koji žive u Hrvatskoj, njihove prilagodbe i izazove s kojima se susreću. Cilj je pružiti dublji uvid u ove važne teme i potaknuti razumijevanje i empatiju prema ukrajinskom narodu.
A kad bi Marina pisala članak za ukrajinski portal taj bi naš mali uvod izgledao na ukrajinskom ovako:
На порталі Zmaj info ми запускаємо нову рубрику, присвячену Україні, війні в Україні, життю в Україні до та після війни, а також життю українців у Хорватії, викликам, з якими вони стикаються, їх адаптації та іншим подібним темам. Як вступ, ми попросили нашу Марину коротко представитися читачам.
Ili možda ovako na ruskom koji također izvorno govori:
На портале Zmaj info мы запускаем новую рубрику, посвященную Украине, войне в Украине, жизни в Украине до и после войны, а также жизни украинцев в Хорватии, вызовам, с которыми они сталкиваются, их адаптации и другим подобным темам. Как поступление мы попросили нашу Марину кратко представиться читателям.
Za početak prije prvih članaka u kolumni, zamolili smo našu Marinu da vam se kratko u nekoliko rečenica predstavi, sebe i državu iz koje nam je stigla u Varaždin.
Tko je Marina, ukrajinka koja je morala napustiti Ukrajinu zbog ruske invazije na njenu zemlju?
Pozdrav čitateljima, moje ime je Marina, i Ukrajinka sam koja trenutno živi u Varaždinu u Hrvatskoj. Ova kolumna koju ću voditi ovdje je moj mali pokušaj da pružim bolje razumijevanje moje domovine onima koji su zainteresirani. Nisam povjesničarka niti političarka, tako da je ova kolumna koju ću pisati kao jedan razgovor – komunikacija prijatelja s prijateljem, koju želim obogatiti prije svega istinitim činjenicama i osobnim iskustvima najbolje što mogu. Dakle, počnimo pitajte o Ukrajni i životu u toj zemlji…
Za početak znate li za osobne priče koje danas kruže ljudi koji govore ruski ili su etnički Rusi, jesu li bili ugnjetavani i žudjeli za oslobođenjem? Kakav je stvarno bio život tamo prije invazije?
Jednostavan i jasan odgovor je NE, niti jedna osoba koja govori ruski ili osoba s ruskim korijenima u Ukrajini nije bila ugnjetavana ili ograničena u svojim građanskim pravima. Kako to znam? Ja sam ta osoba.
Moj otac je Ukrajinac, a moja majka je iz Rusije. Rođena sam i odrasla na istoku Ukrajine. Kod kuće i u školi govorili smo ruski. Ukrajinski sam naučila malo kasnije u životu i nisam znala ništa o pravoj obiteljskoj povijesti do svoje adolescencije. A ta priča je bila težak put rusifikacije. Moji baka i djed i njihovi roditelji govorili su ukrajinski, moja baka je pohađala ukrajinsku školu. I tek kada se preselila u grad da studira i radi, bila je prisiljena govoriti ruskim jezikom.
Do 2014., kada je Rusija anektirala Krim, koristila sam ruski u osobnoj komunikaciji, na poslu, u obrazovanju i doslovno svugdje u svakodnevnom životu.
Od proglašenja neovisnosti Ukrajine 1991., koju je tada na referendumu podržalo zapanjujućih 92% stanovništva, bio je proces postupnog osnaživanja ukrajinskog jezika u javnom životu. I za mene i mnoge moje prijatelje to je bilo sasvim logično i prirodno. Znala sam govoriti oba jezika i slobodno sam i dalje komunicirala na oba. Tek sam tada shvatila da su jedini ljudi koji su bili ugnjetavani i ograničeni u svojim građanskim pravima bili ljudi koji govore ukrajinski. Ovo ugnjetavanje nije počelo “jučer” to traje nekoliko stoljeća i da se razumijemo vrlo je dobro i precizno dokumentirano. To se jednostavno jednom moralo se zaustaviti i narod ukrajine je odlučio proglašenjem neovisnosti.
Ipak, bilo je nekih ljudi koji su odbijali učiti nove stvari, mijenjati se, rasti. I pretpostavljam da su ih iritirali novi životni izazovi. Rusiju su doživljavali kao veliku i moćnu državu koja je imala sve resurse da im poboljša svakodnevni život poput velikih mirovina, većih plaća i slično, bez da su morali za to posebno truditi. Pa, nažalost, ti su ljudi “oslobođeni” ne samo od ukrajinskog jezika, već i od normalnog života, sigurnosti, socijalnih jamstava i općenito ikakvih izgleda za mirnu budućnost.
Slobodno me pitajte o Ukrajini putem e-maila: [email protected]
Hvala vam unaprijed na interesu i što postavljate pitanja, pratite kolumnu, čitate i dijelite! Bok-bok!
